Nemam običaj pisati o vinima koja nisu u prodaji i teško su nabavljiva, ali kad sam vidio ovaj back to the future teleport „čuveno vino“, bez četiri kotača i gull-wing vrata, koji me je trenutačno poslao u rane osamdesete i švrljanje po špajzi gdje je na podu ispod polica uvijek postojala zaliha „čuvenih“ brutalaca s dalekog juga slične živopisne etikete, jednostavno je bilo jače od mene.
Etiketa je samo privremena, posuđena od neke starije berbe, tako da oznake barrique i 14,9% alkohola ne odgovaraju sadržaju boce.
Kušanje, zapravo više uživanje, krenulo je spontano, neobavezno. Prvi njuš – što je ovo?! Uf j…ti ribu! Kaj je ovo?? Krajančić? Prvi nos je totalno čudan. Niti baršun Korčule, niti krumpir Pelješca. Ali riba je u nosu. Ne Ribafish, nego more. Još ni blizu čisto ali inspirativno već u prvom kontaktu.
Zatvoreno i sve zatvorenije. Note soli i mirisa peškarije brzo prelaze u arome blago ukuhane aronije s oklopom algi osušenih na kamenu i još mokre morske trave… More ne izlazi iz ovog vina. Evidentan tradicionalan pristup vinifikaciji danas nesvakidašnje pelješke stilistike vraća me u špajzu i brutalce iz osamdesetih. Continue Reading…
