Obećao sam pa moram. Prije svega samom sebi, tak da budemo na čisto.
Da kao mali upadneš u kazanče s malvazijom zvanom Sv. Jakov, ne bi se bunio niti malo. Dapače, počeo bi vina istinski doživljavati prije nego što bi znao rješavat linearne jednadžbe. Tako bi sa sedamnaest, umjesto da s društvom natežeš bocu Kašteleta u parkiću pred aktualnim diskom, pod traper jaknom skrivao i potajno pio uradak g. Claia praveći se zainteresiranim za žustro strateško planiranje okupacije šanka u bliskoj budućnosti spomenutog disko kluba. Istina je da bi za to izdvojio tri džeparca, al to je sad manje bitno.
Za Claieva vina mnogi paušalno kažu: Il’ ih voliš, il’ ih ne voliš. Pitanje bi trebalo biti: Il’ ih razumiješ, ili ne. Ko Pet Shop Boyse. Pet Shop Boysi mi nikada nisu bili jasni, ali majstorski uradci g. Claia, na sreću, jesu. Barem većina.
